"Čekati na nedočekano,             
nadati se u beznađu,
grliti se bez zagrljaja,
ljubiti se bez poljubaca,
prožimati se u mislima.
I spoznaja da smo tu negde.
Tako blizu, a tako daleko."

Ne tuguj, morao sam da krenem...
Ne brini, poneo sam sve što mi treba za put...
Sve majčine zagrljaje,
sve dane tvoje... i dane moje provedeni sa tobom.
Draga lica... milion dečjih osmeha.
Jedno decembarsko jutro,
svoju jedinu ljubav.
Deo našeg neba iznad Ade Ciganlije...
jednu belu majsku ružu i grančicu ruzmarina.
Reci jedne molitve, jedva cujno izgovorene,
u tisini jedne sobe za tugu.
I u dusi beskrajan mir pronadjen iznad drevnih svetih zidova.
A ostavio sam sve sto sam morao...
Ne, tebe nisam ostavio,
a nisam te mogao ni povesti... to je tako...
I kad u trenu beskrajne, bolne samoce...
shvatis da me vise na ovom svetu nema,
podigni pogled ka sivom nebu, videces jedan uporni zrak sunca...sto para sivilo.
To ti ja... odmorivsi se od puta javljam da sam stigao... 

Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali... Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve dešava, dal' čovek išta rešava il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?

Vise ne cekam sutra
i ne cuvam haljine
za specijalne prilike
Zivim za danas, 

za tren
jer, od te noci, znam
da, mozda, sutra i ne postoji
Jos i danas okrenem tvoj broj
u imeniku pise – zivot moj
na tudje – halo, krenu kosmari
jos te srce ne da proslosti
Stare slike uvek vrate vreme
kao nekad, ti si tu, kraj mene
krenu filmovi po glavi
ali, ja ih suzom kvarim
Stao zivot, stalo sve
kad su rekli – nema te
Jos te ima tu
u svakoj casi, svakom snu
jos te ima tu
jer, secanja ne umiru
Ni tad, ni sad, ni nikada
na kraj nisam pristala ja
jos te ima tu
jer, secanja ne umiru

...trazim te tamo, negde u daljini..
Pogledom lutam nebeskim prostranstvom...
Dusom se nadam da cu te ugledati
tamo negde na dalekom horizontu...
Stojim... Nadam se... Cekam...

„Od mene do tebe moze se samo mostom duge.
Od mene do tebe moze se samo jezerom mesecine.
Od mene do tebe moze se samo srebrnom i strmom stazom ptice.
Mostovi, reke i staze, kojima ljudi hode, oko tebe obilaze.
Ti si kao suncevo plameno ostrvo odvojen sjajem od svega sveta.“                   
(Desanka Maksimovic)

Život ide dalje, kažu...

Ali to nije uvek istina,

Ponekad život ne ide dalje,

Ponekad dani samo prolaze... 

Danas su zadusnice
neka gori sveca za tvoj prerani odlazak
sa ovog sveta, ali ne i iz srca...
Pocivaj u miru.

A M I N  

• • Bar nocas nemoj nigde daleko
  • e, da sam onda rekla to
  • Kad' bi tad' bilo sad'
  • da mi Bog da sansu tu
  • pa da vidim s neba poruku
  • Ne bi svanuo dan
  • sto na dobro ne sluti
  • dan zbog kog' ne vredi ustati

• • Nekad me strah da te zovem
  • jer znam da neces me cuti
  • nemam ja godine tvoje
  • da me tuga ne zna ubiti
  • Nekad me strah da te sanjam
  • iz svakog sna jos se budim
  • ej, nemam ja mrvu tvoje hrabrosti
  • pa do jutra ne smem zaspati
  • Ej, nemam, nemam ja
  • od tebe ni pozdrava
  • ni saveta da ga poslusam
  • kada kazes "dalje moras sama"

Sama sam na ovom mestu gde prestaje stvarnost.
Sama sam dok oko mene iskrivljena realnost
slika portret života kog nikad živeti neću.