Uplaši me sjaj milion sveća kad se nebom popali... Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve dešava, dal' čovek išta rešava il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?

Vise ne cekam sutra
i ne cuvam haljine
za specijalne prilike
Zivim za danas, 

za tren
jer, od te noci, znam
da, mozda, sutra i ne postoji
Jos i danas okrenem tvoj broj
u imeniku pise – zivot moj
na tudje – halo, krenu kosmari
jos te srce ne da proslosti
Stare slike uvek vrate vreme
kao nekad, ti si tu, kraj mene
krenu filmovi po glavi
ali, ja ih suzom kvarim
Stao zivot, stalo sve
kad su rekli – nema te
Jos te ima tu
u svakoj casi, svakom snu
jos te ima tu
jer, secanja ne umiru
Ni tad, ni sad, ni nikada
na kraj nisam pristala ja
jos te ima tu
jer, secanja ne umiru

...trazim te tamo, negde u daljini..
Pogledom lutam nebeskim prostranstvom...
Dusom se nadam da cu te ugledati
tamo negde na dalekom horizontu...
Stojim... Nadam se... Cekam...

„Od mene do tebe moze se samo mostom duge.
Od mene do tebe moze se samo jezerom mesecine.
Od mene do tebe moze se samo srebrnom i strmom stazom ptice.
Mostovi, reke i staze, kojima ljudi hode, oko tebe obilaze.
Ti si kao suncevo plameno ostrvo odvojen sjajem od svega sveta.“                   
(Desanka Maksimovic)

Život ide dalje, kažu...

Ali to nije uvek istina,

Ponekad život ne ide dalje,

Ponekad dani samo prolaze... 

Danas su zadusnice
neka gori sveca za tvoj prerani odlazak
sa ovog sveta, ali ne i iz srca...
Pocivaj u miru.

A M I N  

• • Bar nocas nemoj nigde daleko
  • e, da sam onda rekla to
  • Kad' bi tad' bilo sad'
  • da mi Bog da sansu tu
  • pa da vidim s neba poruku
  • Ne bi svanuo dan
  • sto na dobro ne sluti
  • dan zbog kog' ne vredi ustati

• • Nekad me strah da te zovem
  • jer znam da neces me cuti
  • nemam ja godine tvoje
  • da me tuga ne zna ubiti
  • Nekad me strah da te sanjam
  • iz svakog sna jos se budim
  • ej, nemam ja mrvu tvoje hrabrosti
  • pa do jutra ne smem zaspati
  • Ej, nemam, nemam ja
  • od tebe ni pozdrava
  • ni saveta da ga poslusam
  • kada kazes "dalje moras sama"

Sama sam na ovom mestu gde prestaje stvarnost.
Sama sam dok oko mene iskrivljena realnost
slika portret života kog nikad živeti neću.

Mogu te voleti još 1000 života,                           
neće biti dovoljno znam, 
na kraju će mi uvek faliti još jedan dan,      
još jedan sat samo da čujem taj glas,
da me miluje taj sneni pogled,
da se gubim u tim očima,
da znam da još taj dan dišeš negde.                                 

Sve ovo, ovaj život bez tebe
samo je posuđeno vreme,
vreme koje prolazi u neznanju i tuzi
u čekanju na dan kada ću krenuti ka...

Pevaš li još uvek one naše pesme,
smeješ li se onako nevino,
kao dete koje ne zna za zlo,
kao suncokret u vedro jutro.

U mom snu još uvijek postoji deo tebe,
deo koji me drži da ne padnem,
da ne potonem,
jer znam da si sada na nekom lepšem mestu,
među dragim ljudima,
srećan i nasmejan, kakav si uvek bio
kakav si zauvek ostao u mom srcu.
Volim te...

Postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reči...

Mozda spavas sa ocima izvan svakog zla.
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota.
I s tobom spava, nevidjena, tvoja dobrota.
Mozda zivis i doci ces posle ovog sna.
Mozda spavas sa ocima izvan svakog zla.
Mozda...

Koracam bosa tvojim tragom 

Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu 

U tvom odelu trazim odlutalu toplotu 

Pogledom doticem sve sto si ti gledao 

Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho 

Ponavljam sve reci koje smo ikad rekli 

Secam se zaveta tvojih ociju 

Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene 

Sa svakim danom se suocavam umorna srca tromih nogu 

To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage 

A ostatak mi treba da bi te sacekala. 

dok ova noć lagano tone u beskraj, a kazaljka na satu spokojno odbrojava vreme,
pokušavam tu, da budem srećna što si postojao,
što stvarno postojiš, ali si jako, jako daleko.
ali su nam srca zauvek zajedno.
Ne boj se zlato moje - ne mogu nemiri ono što može spokoj.
Ne pogadja sreća - koliko boli tuga.
Nije sutra ni crnije, ni belje - nego što je bilo svako juče.
Uvek je nekako. I uvek se može. I dalje se mora.