Mogu te voleti još 1000 života,                           
neće biti dovoljno znam, 
na kraju će mi uvek faliti još jedan dan,      
još jedan sat samo da čujem taj glas,
da me miluje taj sneni pogled,
da se gubim u tim očima,
da znam da još taj dan dišeš negde.                                 

Sve ovo, ovaj život bez tebe
samo je posuđeno vreme,
vreme koje prolazi u neznanju i tuzi
u čekanju na dan kada ću krenuti ka...

Pevaš li još uvek one naše pesme,
smeješ li se onako nevino,
kao dete koje ne zna za zlo,
kao suncokret u vedro jutro.

U mom snu još uvijek postoji deo tebe,
deo koji me drži da ne padnem,
da ne potonem,
jer znam da si sada na nekom lepšem mestu,
među dragim ljudima,
srećan i nasmejan, kakav si uvek bio
kakav si zauvek ostao u mom srcu.
Volim te...

Postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reči...

Mozda spavas sa ocima izvan svakog zla.
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota.
I s tobom spava, nevidjena, tvoja dobrota.
Mozda zivis i doci ces posle ovog sna.
Mozda spavas sa ocima izvan svakog zla.
Mozda...

Koracam bosa tvojim tragom 

Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu 

U tvom odelu trazim odlutalu toplotu 

Pogledom doticem sve sto si ti gledao 

Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho 

Ponavljam sve reci koje smo ikad rekli 

Secam se zaveta tvojih ociju 

Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene 

Sa svakim danom se suocavam umorna srca tromih nogu 

To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage 

A ostatak mi treba da bi te sacekala. 

dok ova noć lagano tone u beskraj, a kazaljka na satu spokojno odbrojava vreme,
pokušavam tu, da budem srećna što si postojao,
što stvarno postojiš, ali si jako, jako daleko.
ali su nam srca zauvek zajedno.
Ne boj se zlato moje - ne mogu nemiri ono što može spokoj.
Ne pogadja sreća - koliko boli tuga.
Nije sutra ni crnije, ni belje - nego što je bilo svako juče.
Uvek je nekako. I uvek se može. I dalje se mora. 

Noć te uništava da bih te tražila

kao ludak, u tami, u snu, u smrti.

Moje srce izgara kao osamljena ptica.

Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.         

Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,

kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima

pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,

za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.

Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.

Moje su reči uspravne trazeći te utaman.

Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,

pružena kao reka sa samostalnim obalama.

Ali idem da te tražim, otimam te i čupam

iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.

Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.

Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.

Čujem tvoje nerečene reči
I znam šta kažeš kad vetar puše,
sa tobom pričam šutnjom
a razumem te bolje 
od svih onih što govore.

Ti nećeš tamo negde da ležiš,
Ti bi još da me držiš za ruku,
da me čuvaš kao što si...
da me voliš ljubavlju koja ne boli,
u ovoj ljubičastoj noći
znam da mi želiš doći…

Ne boli samo to što te više nema,
Ne boli samo samoća nezagrljena,
Više boli to što uz svako titranje lišća
ja prevodim reči kojih nema.

Nisu samo loša sećanja ono što nas rastuži. 
Nekada su to i najlepša sećanja za koja znaš da se nikada neće ponoviti.

Zagrliim sećanja. Čuvam ih. 

U njima nisi samo ti sa kojim nisam više,

u njima sam ja, kakva nikada više neću biti...

*********************************************  
 Neka srce ne kucaju više...
mi koji smo ostali, večno ćemo ih voleti i čuvati
kao najdražu uspmenu života svoga.
******************************************************

                               DANAS SU ZADUŠNICE.... 
                          dan kada poštujemo one koje volimo... 
                           a prerano su otišli od nas

                                neka te andjeli cuvaju...

...nek' ti tuga nebo ne prekriva.
Tugujući budi hrabra, a ipak skromna.
Nastala je promena, ali nisi napuštena...
Jer kao što je smrt deo života, i mrtvi žive zauvek u živima.
I sva bogatstva prikupljena na našem putovanju,
Zajednički trenuci, tajne istražene.
Ono zbog čega smo se smejali, tugovali, pevali...
Radost zbog suncem obasjanog snega ili prvog daška proleća.
Našeg dodira i pogleda bez reči,
Jedno drugo poznavati, davati i uzimati.
To nije cvet koji će izblediti, Niti drvo koje će se srušiti i izmrviti,
Nije niti stena, Jer čak ni stena se vetru i kiši odupreti ne može
I strašni se planinski vrhunci s vremenom u prah pretvore.
Što bijasmo, i sad smo. Što imasmo, još imamo.
Zajednička prošlost prisutna večno.
Zato kad šetaš šumom gde nekad smo šetale zajedno
I uzalud pogledom na obali tražiš moju senu,
Ili zastaneš na brežuljku gde uvek bismo zastali da se zagledaš u daljinu
I ugledavši nešto, iz navike ruku moju potražiš,
Ne našavši je, tugu kako te obuzima osetiš,
Ne tuguj... Sklopi oči…
Oslušni moje korake u svome srcu.
Jer otišao nisam, samo sad u tebi hodam...

Tužna mi jesen na licu, još jednu boru ko ožiljak tuge naslika.
Nebo se slomilo na meni.
U glavi tutnji još zvuk tvojih koraka kad' si otišao.
Blago suzama što iz ovog umornog tela odlaze.
Da mogu, pobegla bih i ja.
Otišlo je sve što vredelo je u životu mom,
a ja živim još bez razloga.
Tužna je pesma gitare i svaka reč mi komadić duše pokida.
Jos spominjem tvoje ime,
a neću noc prespavati novu od tuge koja ubija.
I dan koji docekam, kao ostar noz sece po secanjima,
krenem u novo  a svakim korakom idem unazad.
Vezao si me osmehom koji jos cujem u usima,
u venama mi teces i zauvek ostajes,
kakav god zivot da docekam,
na jastuku tvoje ime pociva.

 v o l i m  t e . . .

=====================================================================
Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle.
A posle, nažalost, ne ide ništa. I upravo to ništa najviše boli. 
=================================================================

*******************************************************
Kada mi nedostajes... cutim.

Skupljena u cauru leptira, ne gledam u ljude.

Ne slusam glasove i pesme, samo cutim.

Kada mi nedostajes... placem.

Spustenog pogleda, kotrljam krupne suze niz lice,

ne brisem ih, padaju, a ja samo cutim.

Kada mi nedostajes... sanjam.

Zagrlim te, primaknem se blizu,

potrazim te u najsjajnijoj zvezdi,

I cutim…

uvek kada mi nedostajes.

***************************************************** 

  IMA NEKIH NOCI 
   KAO STO JE OVA.
KAD U SUZU STANE
  CELI ZIVOT MOJ. 

Svaki dan se budim
sa željom da sam sanjala ružan san,
Ja se jos ne mirim, da nisi ovde
Ponekad je tako teško probuditi se 
sa istim grčevima bola..
Taj osećam praznine, nemoći da
promenim, da te vratim
samo da me uzmeš za ruku, samo da...
Dala bih sve za jos jedan dan,
Nedostaješ mi...
Čini se kao da sam jos juče čula taj  tvoj smeh,
lice radosnog dečaka, sreću u tvojim očima, ali...
Život nije uvek ono što smo hteli
Reči ne mogu izraziti ono što mi značiš.
ali verujem da još uvek živiš svoj život, i posle smrti
Još učim koračati sama bez tebe,
učim sa bolom koji nosim na srcu,
i svaki dan, svaki put vraćam te
Nedostaješ mi...
Znam da još živ si i posle smrti

***********************************
Ti si u pustinji moje samoce

posadio belu ruzu

i onda me poveo u neku daleku dolinu

da mi pokazes da je to cvet koji umire...

***************************************