****♥*♥*♥*♥*♥*♥****
Samo sivi obrisi jedan za drugim, sve sto moje suze vide.
Iz mene niti glasa a vristim u sebi, sve sto volim s tobom ode...
Pogledom ti si znao da oteras svaki moj nemir u trenu.
Zelim da se probudim, ja ne znam biti tu gde ti ne cujes me vise.
Zelim drugu sudbinu neki bolji svet gde ti kraj mene dises.
Boze samo ovaj put vrati ga na tren da mi ove suze izbrise.
Iz mene niti glasa a vristim u sebi, sve sto volim s tobom ode...
*************************************************************
Página Principal
Galería
Audio/Video
Velas
Condolencias
Recuerdos
Biografía
Editar Página
Soporte para Aflicción
Árbol Genealógico
Recuerdos
| tvoj neko... | . | January 2, 2015 |
| ...... | . | January 2, 2015 |
Bez tebe nema obale za more mojih suza i patnje, nema mesta dusa da se smiri... Bez tebe zivot kao kazna protice... Posle svega znam da u celom sazvezdju imas najjaci sjaj, svaki dan sa tobom disem,zivot unazad vracam...
Kazu da vreme leci sve,
Koje vreme?! a sta mi vredi vecnost bez tebe pevam u tami one nase pesme, suze lijem rano moja, za tobom ceznem...
ZIVOT BEZ TEBE STAO JE...
| ...... | SVET TUGE | December 28, 2014 |
Noćas je umrla sva moja vera,
do poslednje kapi je upila zemlja,
noćas sam sama na svetu bila,
duboko u srcu se gasila želja.
do poslednje kapi je upila zemlja,noćas sam sama na svetu bila,
duboko u srcu se gasila želja.
Da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj, noći duge,
čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život i smrt me mami.Noćas sam oči okrenula nebu,
tražila zvezdu pod koju da stanem,
ali sve su one pale na zemlju,
i dale mi snage da sebi priznam.Da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj, noći duge,
čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život i smrt me mami.Noćas su anđeli sklopili krila,
okrenuli glavu na drugu stranu,
i dali mi snage da sebi priznam.Ja živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj, noći duge,
čak i kad svane sivi su dani,
uz takav zivot i smrt me mami.
pustinji hladnoj, noći duge,
čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život i smrt me mami.Noćas sam oči okrenula nebu,
tražila zvezdu pod koju da stanem,
ali sve su one pale na zemlju,
i dale mi snage da sebi priznam.Da živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj, noći duge,
čak i kad svane sivi su dani,
uz takav život i smrt me mami.Noćas su anđeli sklopili krila,
okrenuli glavu na drugu stranu,
i dali mi snage da sebi priznam.Ja živim sama u svetu tuge,
pustinji hladnoj, noći duge,
čak i kad svane sivi su dani,
uz takav zivot i smrt me mami.
| ...... | . | December 28, 2014 |
Između pogleda i bola... put bez putokaza, san bez snova...
Prazna svitanja bez, dobro jutro, zarobljeni sumrak bez, laku noć...
Između istine i sna jedno obećanje dato i jedan zagrljaj bola...
Vode me sećanjem u jutro na ramenu zaspale sudbine...
Kad bili smo srećni sa istom željom na usnama !!!
| ...... | . | December 27, 2014 |
Odavno ne pratiš korake moje... Odavno ne čuješ uzdahe moje... Odavno ne sanjaš moje snove... Odavno moj smeh niko čuo nije...
Moje noći delimo Zvezda i ja. Moji snovi su nepodeljeni; Zagrljaji prazni;
Ljubav ista... A tebe... Tebe već dugo, već odavno kraj mene više nema..
Lik ti još jedino u snu i uspomeni crtam... Daljina - daljinom li se to zove? -
teži da učini svoje, ali ne dam, ne dam, ne dam... Ne dam te Zaboravu...
On ne postoji... O tebi snivam... Jer još jedino da sanjam mogu...
Osta još ta Tišina oko mene i u meni...
Tišina o Tebi...
Tišina o nama...
Tišina priča umesto nas...
Slušaj je...!
Čuješ li, kroz Tišinu, kako dišem blaženim mirom, kako dišem dahom tvojim nezaboravnim, Daleko moje...?
Ti, moj nikad dosanjani Snu...
Ja sam još samo Senka tvoje Senke... Od mene još samo to osta...
Ti znaš... Ti vidiš - tim tvojim setnim okom što Nebom plovi...
Ti...
Eh, moj Nedosanjani Snu.
| ...... | DVE GODINE TUGE... | December 27, 2014 |
Danas je 2 godine kako si otisao iznad belih oblaka,
bez pozdrava, bez reci...tako iznenada...
Vreme briše samo minute, sate, dane, godine koje prolaze.
Vreme ne briše uspomene i sećanje na TEBE...
Andjele moj...zauvek ces ostati u mom srcu...
| ...... | . | December 24, 2014 |
.jpg)
Znas li duso kako boli i ovaj decembar, kako studen ledi moju dusu,a dani bezlicno nizu se, samo secanja zive ...Nemi pogled luta bez cilja, jos te trazi...ceka tvoj osmeh... Koliko je noci proslo u cekanju i jutra sto jedino prepoznaju bol...Cekala sam dugo.. cekala u molitvi... moleci se za tren sa tobom,
a nema, nema te vise...a ja i dalje nepomicna cekam...
Koliko je suza krisom zaspalo na obrazu, sanjajuci snove o vecnosti.
I nebrojeni uzdasi prosuti po zvezdama, trazeci te...
Jutra su odavno zanemela, a noci sapucu tugom.
BEZ TEBE,ne mogu da se vratim u proslost,
niti mogu da koracam u buducnost.
Sve sto nisam uspela da ti kazem isplakala sam...
I nisam ja izgubila nadu.
Nada je mene napustila.
| ...... | . | December 21, 2014 |
Uvek mi nedostaju reči kad su mi najpotrebnije; 
kao da se izgube negde pa sakrivene iza moje tuge
čekaju da me prodje taj nesnosni talas
što se bez kontrole valja kroz moje srce, moju dusu...
Bol će i dalje postojati samo će izmeniti svoj oblik.
Tako je to otkad si otišao.
Ali, ja nikada neću prestati da sanjam....
N E D O S T A J E S M I . . .
kao da se izgube negde pa sakrivene iza moje tuge
čekaju da me prodje taj nesnosni talas
što se bez kontrole valja kroz moje srce, moju dusu...
Bol će i dalje postojati samo će izmeniti svoj oblik.
Tako je to otkad si otišao.
Ali, ja nikada neću prestati da sanjam....
N E D O S T A J E S M I . . .
| ...... | . | December 16, 2014 |
Htela bih samo da te zagrlim, da se u tom jednom zagrljaju izgube sve suze, sve tuge, sve boli...
Posle cu da živim od secanja na taj jedan zagrljaj, jer to je život, barem moj.
Sav je pun tebe, a tebe nema andjele...
| ...... | . | November 16, 2014 |
Kad mislim na tebe i suza mi krene k'o ptica nosena vetromsama cu negde misliti na tebei paliti svecu za svecomI bicemo opet u mislima skupajer nada umire zadnjai mada ce dusa zauvek ostatitebe zedna i gladnaKad setim se tebe i suza mi krene onako, od sebe samaja dignucu casu u ime svih onihgodina sto su za namaKad setim se tebe i suza mi krenesjajna poput rubinanazdravicu tebi, jer svuda u menijos previse te ima...
| ...... | E moj andjele... | November 15, 2014 |
Kako posle nas da suncu vratim sjajkako posle nas kada znam da je krajNestalo je sve...
kroz hladan vetar jos ti cujem glasi u svakom jos te trazim posle nas...
kroz hladan vetar jos ti cujem glasi u svakom jos te trazim posle nas...
| ...... | . | November 4, 2014 |
Posle tebe...
Samo je tišina prostrana ostala...Da pokriva sećanja plaštom nečujnim..
Kad bio si ucvatalo proleće u mojim rukama,
onda kada su snegovi vejali
po nama......
Samo je tišina prostrana ostala...Da pokriva sećanja plaštom nečujnim..
Kad bio si ucvatalo proleće u mojim rukama,
onda kada su snegovi vejali
po nama......
Posle tebe...
Samo su noći bezglasne ostale...Da oživljavaju uspomene,
kad bio si radost života moga...Posle tebe....
ni zori nije lako da sviće....Samo je ostao zagrljaj prazan,
u postelji mojih misli
kad bio si rađanje duge u mojim očima.....Posle tebe ....
ni ptice ne pevaju isto..
Ostale su samo bolne suze
natopljne tvojim imenom...
Samo su noći bezglasne ostale...Da oživljavaju uspomene,
kad bio si radost života moga...Posle tebe....
ni zori nije lako da sviće....Samo je ostao zagrljaj prazan,
u postelji mojih misli
kad bio si rađanje duge u mojim očima.....Posle tebe ....
ni ptice ne pevaju isto..
Ostale su samo bolne suze
natopljne tvojim imenom...
| ...... | . | October 28, 2014 |
Cesto uspomene u trenutku ozive svaki sekund
za kojim dugo ceznem,
ali koliko god bio lep znam da je samo uspomena,
znam da je nas trenutak ostao tamo negde,
zauvek zarobljen u secanjima
i znam da ga ne mogu proziveti ponovo....
Nedostajes mi... zauvek...
| ...... | . | October 28, 2014 |
Kad iz moje duse izrone secanja tvojim imenom nazvana...
probam da ih na papir prenesem...
ali ponekad postoje osecanja u reci neprevodiva.
Ostanu negde na usnama, kao sapat nikada izgovoren.
Iako pisem olovkom srca, ponekad se i ono utisa i zastane...
vrate se njegove skazaljke na neko proslo vreme i ostanu preklopljene...
valjda je to znak, koliko je dusa tobom ispunjena...
nema te a kao da si tu......ti zivis u mom srcu....
probam da ih na papir prenesem...
ali ponekad postoje osecanja u reci neprevodiva.
Ostanu negde na usnama, kao sapat nikada izgovoren.
Iako pisem olovkom srca, ponekad se i ono utisa i zastane...
vrate se njegove skazaljke na neko proslo vreme i ostanu preklopljene...
valjda je to znak, koliko je dusa tobom ispunjena...
nema te a kao da si tu......ti zivis u mom srcu....
| ...... | . | October 24, 2014 |
Kad se dogodi ovakva tuga u životu, kad izgubis nekog koga volis...
Kad se otkine komad srca, niti znas, niti shvatiš šta se zapravo dogodilo.
To postaje svaki dan stvarnije i svaki dan zapravo donosi bolniju spoznaju.
Nikada se to više ne može popraviti, nikada preboleti, ni zaboraviti.
Učiš ceo život kako dalje, učis ponovo živeti, ucis... a znas da vreme ne mozes vratiti...
Kad se otkine komad srca, niti znas, niti shvatiš šta se zapravo dogodilo.
To postaje svaki dan stvarnije i svaki dan zapravo donosi bolniju spoznaju.
Nikada se to više ne može popraviti, nikada preboleti, ni zaboraviti.
Učiš ceo život kako dalje, učis ponovo živeti, ucis... a znas da vreme ne mozes vratiti...
| ...... | Tvoj rodjendan bez tebe... | October 16, 2014 |
Pišem ti pesmu,
tišu od noći i od samoće..
Preglasnu za početak,
u kojoj nas vreme zarobilo..
tišu od noći i od samoće..
Preglasnu za početak,
u kojoj nas vreme zarobilo..
Pišem ti najtiše reči,
tiše od bola i od ćutnje nemirne.
Reči o zaboravu,
i nekom trajanju bez smisla.
Gde pogled izlomljen luta,
a nada čeka poslednju nadu.Pišem ti jaukom srca,
bez srama..i stida,
što suza se okova na licu slabosti,
u tišini nečujne pesme.
U bolu stiha koji te vetrom doziva..
U nekoj istini zaspaloj,
sudbinom nedosanjanog sna.Pišem ti tihu pesmu,
tišu od jutra,
u kom je zakletva ostala,
samo reč na drhtavim usnama.Pišem ti pesmu,
tišu od zova,
umorne molitve o nekoj sreći
bez početka i kraja..
Umornog pogleda kroz daljine
tiše od bola i od ćutnje nemirne.
Reči o zaboravu,
i nekom trajanju bez smisla.
Gde pogled izlomljen luta,
a nada čeka poslednju nadu.Pišem ti jaukom srca,
bez srama..i stida,
što suza se okova na licu slabosti,
u tišini nečujne pesme.
U bolu stiha koji te vetrom doziva..
U nekoj istini zaspaloj,
sudbinom nedosanjanog sna.Pišem ti tihu pesmu,
tišu od jutra,
u kom je zakletva ostala,
samo reč na drhtavim usnama.Pišem ti pesmu,
tišu od zova,
umorne molitve o nekoj sreći
bez početka i kraja..
Umornog pogleda kroz daljine
| ...... | . | September 26, 2014 |
I svi moji buduci dani nosice u sebi bol i prazninu jer falis mi ti...Godine ce proci ali dani ce ostati, nasmejani s tobom i tuzni bez tebe,i gde god bio tebe vreme izbrisati nece!
| ...... | . | September 26, 2014 |
Bolom placam tu prazinu, noci su mi duge, teske, Samo dragi glas da cujem, bar jos jednom da poverujem,
ali znam vise nema te... Zar cu vecno da tugujem i u snove da verujem? Nase noci oplakujem... zauvek... Bar u snu zagrli me, da me samo zelja mine, Nezno, nezno poljubi me, Da utihne bolna rana, ima noci, ima dana, Ali nema vise nas... Nebom trazim stazu duge, jutra su mi zraci tuge, Samo zelim glas da cujem tvoj...Zar da bolim, da bolujem?Nase noci oplakujem.
Jos ne mogu da verujem u odlazak tvoj...
| ...... | . | September 25, 2014 |
Sada ležiš na dnu vode,
Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,
Kao dete koje spava.Nikad nije tvoje liceU snu bilo tako belo,Kao krilo mrtve pticeRekom plovi tvoje telo.Dok te ljulja val za valom
Sanjaš da si opet živ,Slatki bol u srcu malomTvoje nežne nade skriva.Na svom ležaju od muljaTvoje mrtvo srce sanja,Dok te ruka vode ljuljaTiho ploviš ispod granja.Kao ljiljan ti si paoU taj hladni ponor vode,Cveće koje tu si braoS tobom plovi, s tobom ode.Dok iz tamnog groba svogaGledaš srne što te prate,Dok iz šume pesma pojePoput kiše pada na te...Ispod vode, iz svog mraka,Pre sna i pre zime,Ti ćeš čuti glas ženeKoja zove tvoje ime.Sada ležiš na dnu vode,Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,Kao dete koje spava...
Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,
Kao dete koje spava.Nikad nije tvoje liceU snu bilo tako belo,Kao krilo mrtve pticeRekom plovi tvoje telo.Dok te ljulja val za valom Sanjaš da si opet živ,Slatki bol u srcu malomTvoje nežne nade skriva.Na svom ležaju od muljaTvoje mrtvo srce sanja,Dok te ruka vode ljuljaTiho ploviš ispod granja.Kao ljiljan ti si paoU taj hladni ponor vode,Cveće koje tu si braoS tobom plovi, s tobom ode.Dok iz tamnog groba svogaGledaš srne što te prate,Dok iz šume pesma pojePoput kiše pada na te...Ispod vode, iz svog mraka,Pre sna i pre zime,Ti ćeš čuti glas ženeKoja zove tvoje ime.Sada ležiš na dnu vode,Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,Kao dete koje spava...
| ...... | . | September 7, 2014 |
S bolom borim se, nedostaješ mi sad,kako je bez tebe prazan svaki dan.Kad kazaljke se sklope,
pomislim na tebe i u nebo ovo pogledam,tražim samo jednu zvezdu sjajniju od drugih
da joj ime tvoje dam.Znaš da uvek jednu sveću zapalim za tebe,
da te čuva dobri Bog,ništa više nije isto otkad tebe nema,
da li čuješ vrisak moj?!
U dnu srca cuvam te... ZAUVEK!!!
| ...... | . | September 5, 2014 |
Ćutim... Kao noć tiha. Stežem i grčim glas. A uzdah odzvanja, tišinu razbija na komade...
Misli umiru negde na pola puta... Večnost mi treba do jednog dodira nade...
| ...... | . | August 26, 2014 |
Budim te zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim te zbog reci
koje peku grlo, volim te usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim te zbog dalekih stvari.jpg)
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim te zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim te zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim te zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim te, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu
Uzalud, uzalud, uzaluduzalud te budim
jer ces se probuditi
drukciji i nov,
uzalud te budim
jer tvoja usta
nece moci da mi kazu
uzalud te budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud te budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim te zbog reci
koje peku grlo, volim te usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim te zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim te zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim te zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim te zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim te, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu
Uzalud, uzalud, uzaluduzalud te budim
jer ces se probuditi
drukciji i nov,
uzalud te budim
jer tvoja usta
nece moci da mi kazu
uzalud te budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud te budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen
Comparta sus Recuerdos
Su sitio web ha sido activado con la Subscripción Heaven hasta: Abril 5, 2014