Поиск:
Расширенный поиск
Главная страница Галерея Аудио/Видео Свечи Соболезнования Воспоминания История жизни Редактировать страницу Поддержка в горе
 
Генеалогическое древо
279696 Создать мемориал

 

Нажмите здесь, чтобы связаться с автором этого вебсайта
button
 
Воспоминания
...... . September 25, 2014
 
Sada ležiš na dnu vode,
Iznad tebe šaš i trava,
Kao leptir koji ode,
Kao dete koje spava.
Nikad nije tvoje lice
U snu bilo tako belo,
Kao krilo mrtve ptice
Rekom plovi tvoje telo.
Dok te ljulja val za valom                                              
Sanjaš da si opet živ,
Slatki bol u srcu malom
Tvoje nežne nade skriva.
Na svom ležaju od mulja
Tvoje mrtvo srce sanja,
Dok te ruka vode ljulja
Tiho ploviš ispod granja.
Kao ljiljan ti si pao
U taj hladni ponor vode,
Cveće koje tu si brao
S tobom plovi, s tobom ode.
Dok iz tamnog groba svoga
Gledaš srne što te prate,
Dok iz šume pesma poje
Poput kiše pada na te...
Ispod vode, iz svog mraka,
Pre sna i pre zime,
Ti ćeš čuti glas žene
Koja zove tvoje ime.
Sada ležiš na dnu vode,
Iznad tebe šaš i trava,
Kao leptir koji ode,
Kao dete koje spava...
...... . September 7, 2014
 

S bolom borim se, nedostaješ mi sad,
kako je bez tebe prazan svaki dan.
Kad kazaljke se sklope,
pomislim na tebe i u nebo ovo pogledam,
tražim samo jednu zvezdu sjajniju od drugih
da joj ime tvoje dam.
Znaš da uvek jednu sveću zapalim za tebe,
da te čuva dobri Bog,
ništa više nije isto otkad tebe nema,
da li čuješ vrisak moj?! 

U dnu srca cuvam te... ZAUVEK!!! 
 
...... . September 5, 2014
 
Ćutim... Kao noć tiha. Stežem i grčim glas. A uzdah odzvanja, tišinu razbija na komade...
Misli umiru negde na pola puta... Večnost mi treba do jednog dodira nade...
 
...... . August 26, 2014
 
Budim te zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim te zbog reci
koje peku grlo, volim te usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim te zbog dalekih stvari                         
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim te zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim te zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim te zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim te, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu
Uzalud, uzalud, uzalud
uzalud te budim
jer ces se probuditi
drukciji i nov,
uzalud te budim
jer tvoja usta
nece moci da mi kazu
uzalud te budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud te budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen
...... . August 25, 2014
 

Tako mi nedostajes duso moja...

...... . August 8, 2014
 






Ima te u mojim ocima.
I kada bi se neko, samo malo vise zagledao pronasao bi te
u mom pogledu...
Poput moje senke si... cak i onda kada si daleko.
Uvek si tu... u mom srcu...
Pricam ti, mada znam da te nema.
Zelim da ti kazem... da si ti jutro koje svice...
dan koji traje... da cesto gledam u nebo, trazim te...
Zelim da ti kazem, da si ti moje sve ZAUVEK!!! 
 
...... . July 5, 2014
 
Svejedno mi
Na koji dodjes dan
Ja slavit cu ko luda
To bit ce nase ljubavi rodjendan
Svejedno mi
Dal nosis secer sol
Ponesi sve sto znas
Samo nemoj nosit bol
Ja borim se
Protiv same sebe znam
Trebam zrno neznosti
Nekog ko me voli
Ovakvu kakva sam
I nisam jaka
Moja slabost to si ti
Ako zivim bez tebe
Ja ne zelim ziveti
Usne ledene na srcu mi snezi
Poljubaca sto a svaki tebi bezi
Dodji sad kad svi idu nekom svome
Dodji nedaj da samoce jos jednom mene slome
Kad nisi tu
Ja u trenu ostarim
I po ko zna koji put
zivot svoj ja samom Bogu zamerim
Jer nisam jaka
Moja slabost to si ti
Ako zivim bez tebe
Ja ne zelim ziveti
Usne ledene na srcu mi snezi
Poljubaca sto a svaki tebi bezi
Dodji sad kad svi idu nekom svome
Dodji ne daj da samoce jos jednom mene slome
Kako cu ja
Kako ces ti
I kako cemo jedno mi bez drugog ziveti
...... . May 24, 2014
 
 
 
 Gde god podjem tebi idem, na tu stranu sve me vuce....
svi zive za svoje sutra, a ja za nase juce!!!
 

       
 Poznajem ti korake opet nekud odlaze
jos jedno jutro pocinje,bez tebe...
Al' mene ponovo hvata stari strah
vidim crne ptice, iznad sebe
Hocu da sam jaka i kada te gubim
ali vrisak tuge se otima...
odlazim... i necu da se budim
Spusticu zavese neka mrak mi
otvori oci, i nek' me gasi
Bol smo ti i ja, jer bol je sudbina...nasa
Ta gluva nedelja i nigde nikoga
da pokrene makar i pogresio
Molitva na usnama, oci koje govore
ne znam gde cu dalje, sve se srusilo...
Nigde te nema, a ima te svuda...
dises samom...
...... . May 23, 2014
 
     









         Znam da vidis...... da znas ........ koliko te volim.....
                     .... koliko mi nedostajes ....
...... . May 21, 2014
 
      Nedostaješ, srce ne miruje.
      Noć je pretereno samoživa da bih čula tvoje uzdahe.
      Nedostaješ, u ovim trenutcima se retko smejem.
      Stalno plačem, i ne uspevam biti jaka,
      bol...samo bol osećam...
      Više i ne mogu da krijem, više se ne sakrivam.
      Neodstaješ, tvoj pogled vredi više od miliona osmeha.
      Tvoj dodir, više od celog ovog života.
       
      Ponekad danima, često, zatvorim se u svoja četiri zida
      i čitam po ko zna koji put sve one reči koje si mi pisao,
      u svakoj prepoznajem tvoju toplinu i osmeh,
                                                                                  ali muk, taj bol tišine ubija nadu da... nema te...
     Neodstaješ, evo me stojim pred tvojom slikom,  Ime ti šapućem, čuješ li... 
       I dalje plačem, nisam prestala...
ne umem bez tebe da se naviknem... trebaš mi...
       Čvrstim stiskom ruke, jakim udahnućem pokušavam sebi olakšati.
       Ali, i dalje plačem,
       A ti, i dalje nedostaješ, i nedostaješ zauvek!!!
                
...... . May 12, 2014
 
Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle.
Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega.
Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja…
Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno,
što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi.
Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti
taj neko koji nedostaje...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo
njegova smrt već i život koji je mogao
još da traje a ugasio se.
Bole pobede podjednako kao porazi,
uspesi podjednako kao neuspesi i sve se,
odjednom, na trenutak, poravna,
postaje besmisleno, prazno.
Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika
koju je slušao, ljudi koje je poznavao,
snovi koje je sanjao,
odlaze njegove dileme, njegove tajne,
njegovi strahovi.
I sve boli...
Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud?
Da li smo pogrešili? Ili, da li je moglo drugačije?
A dobro znamo da nije…
Boli kada se setimo da ga nema.
Boli svako sećanje na njega. Bole fotografije.
Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo.
Bole njegovi prijatelji. Bole svačije prijatelji kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta…
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti.
Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta,voli...
Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije. 
Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet...
Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći.
Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru. 
Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši.
Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom.
Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sećanje. 
I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle.
A posle, nažalost, ne ide ništa.
I upravo to ništa najviše boli…
...... . January 30, 2014
 
San..U nekoj tišini opevan.
Sačuvan kao glas koji se ponovi
u izgubljenom sećanju,
jednog života koji gubi... 
Daleki, nedosanjani...
Prekinut kao nit ,
sačuvan kao uspomena
da se samo spominje uzdahom..
Bez reči...A tako prepoznatljiv...
San..U noćima nestvarnim
začet kao pupoljak.
Osuđen da ne procveta
i ne zamiriše...
U pokidanom sećanju zgažen..
Jedne stvarnosti bez istine...
Dalek....I da se spominje
Na putu uzaludnih nadanja...
...... . January 30, 2014
 
Nisam umela govoriti na način kao ostali..
Posle tebe nisu važne reči,
ni težina tuge u meni ako se govori.
Ako se vrišti na sav glas ona istina koja boli.
Posle tebe nije važno jutro,
niti je važan dan šta će doneti..
Sve može biti drugačije posle tebe
ali duša... Ista je... plače...
...... . January 29, 2014
 
                                           Gde si..?                                           
Kada noć zaluta,
kada po prostorima tuge
prosipa sve kapljice
ne sadrživih suza...
Gde si..?
Kada tišina savlada
san koji među 
prstima curi..
Kada dušu pobedi
samoća..
Gde si..?
U ono doba,
kada istina odmiče
samo na korak
od nas...
...... . January 29, 2014
 
 Sačuvala sam sve tvoje reči,
duboko u sebi urezala zauvek 
A ćutala sam...
Nisam pokušala da izgovorim ništa...
Iako sam silno želela da sprečim odlazak tvoj.. 
ćutala sam..
Sačuvala sam u srcu taj tren nemoći.
Duboko u duši sačuvala urlik
i jauk na sve rane koje si otvorio.
A ćutala sam..
Iako sam silno želela vrisnuti
tvoje ime što boli...
Možda bi sprečila odlazak tvoj.
A ćutala sam...
Sačuvala sam te kao uspomenu
duboko u srcu skrila od svih..A ćutala sam.
Iako povređena i slomljena,
još živiš u meni....
...... . December 27, 2013
 




                       

              16.10.1963 - 27.12.2012
                   godinu dana tuge...

                      
            pocivaj u miru, zvezdo moja...

...... . December 23, 2013
 
Trazim te ocima zeljnim..
Grlim tvoju otsutnost rukama umornim...
Cekam te tisinom da se pojavis...
A znam da neces doci....
Jos uvek me bolis istom jacinom
jos uvek sam tako sama...
...... . December 20, 2013
 
       

        Mojih nadanja uzdah dok letim prostranstvima sna tebe dozivam...
         kao zov u noci molim, recima ocajnika neka bude kao nekada.
         U oku mi bol najtuznijeg pesnika dok ti ime dozivam.
         Provucem prse kroz tragove secanja
         i reci, cujem tcoje obecanje "doci cu brzo, cekaj me..."
         Cekam te duso i dalje ti se nadam.
         I sanjam te kako lagano koracas do kraja puta,
         tamo negde gde vec odavno
         noc pre zore stize.

         E tamo cu cekati zauvek cekati tebe.
...... . December 13, 2013
 
Ostale su noci sto i dalje cute, i reci ostaju na utrnulim usana,
i svaki uzdah, ostaje skriven iza mog umornog pogleda...
Imala sam ti mnogo toga reci...a sada cutim ko da me cuje...
I to sto sam ti rekla, manje je vredno 
od ove tisine kojom ti govorim, od ovih drhtaja koji me gutaju...
i studeni koja mi ledi kosti, i vraca onaj tuzni dan,
i bolno secanje na taj 27 decembar,
i onaj predosecaj jos me plasi, i jos se pitam zasto...zasto ti duso?!
Imala sam ti mnogo toga reci...a kome sada da kazem kada nema te,
da dođes, na tren da se pojavis, da cujem skripu vrata na mojoj samoci...
da cujem tvoje korake, kako se setaju po mojim mislima....
Osluskujem nocima...cekam... nadam se...
ali sve sto je ostalo, bolom se zove...
...... . December 8, 2013
 

                 Pojavis se na kratko I nestanes,       
zasto zore neutesne nokte grizu
                   kad te ne uspem zadrzati barem dok oci otvorim.
           Tvoj lik u mom snu zivi, onako nasmejan dodjes mi,
    I opet nestanes, pa pogled moj jos danima ostane
        zagledan u daljine trazeci te sledeci trag,koji se gubi…
Zarobljena u vlastitim zeljama
                          I dalje te cekam I nadam se…ceznjom ti ime dozivam.          Znas da bih ti darovala sve ove dane,
i vreme koje smo jedno drugom obecavali,
svu ovu ljubav koju sam godinama cuvala za tebe
I sve one najduze noci i najdublje zelje,
među prstima bih ti cuvala snove…
                                     jos ti blizinu pod kozom osecam…
                                   A zivot moj ostao je treptaj osluskivanja,
                                u izgubljenom ocekivanju tebe…
                                       I otme se uzdah nemoci kao suza na obrazu.
              I opet se pojavis pa nestanes?
                        Ostani bar tren, zagrli me da tuga utihne…
                zamolila sam nocas zvezde da ti osvetle put,
samo dođi načni mi srce osmehom,
I onda idi putuj zvezdo moja,
                                  Znam da ne mozes ponovo dole,znam da se ne mozes vratiti…
                                  Ali kako objasniti to mom srcu ranjenom, da shvati, da prihvati…
                            Kada te svaku noc kraj prozora uzaludno ceka…
...... . December 7, 2013
 
Milo moje kojim putem u susret da ti krenem, da kroz zamagljen pogled ozivim one dane,
dusa se raspada trazeci te, ali nade niotkud...nema te...
Tuzna sam ti duso moja, ovaj decembar tako boli, svaki trag mi pokrivaju uspomene na tebe i svaki korak unapred zalivam suzama tuge…
Praznina prozdire svaku nadu, svaku misao guta…samo ceznja neostvarenih zelja zivi I jeca,trazi te…
I  okrecem se, vracam se, vrtim se u krug gde si…gde si milo moje… Samo nebo zna gde te je sakrilo, gde tvoja dusa sada miruje.
Znas li milo koliko sam nejaka da sve ovo izdrzim, i trudim se da drugi ne vide moju tugu, ne zelim da delim bol jer si ti u njemu, to je deo mene deo nas.
Ali ona cetiri zida koja me svaki dan cekaju, samo tamo je moja istina I ti I ja.
Tamo ti pricam dok cutim, vidim te I ako te nema, Iiosecam tvoju blizinu a znam da te
je beskraj odveo zauvek.
Ljubavi znas li kako boli svako secanje na prosli decembar, kada smo obecavali I nadali se, ne sluteci da je kraj zapisan, i da je za tren sve nestalo, sve se promenilo.Tebe mi je uzeo Bog a meni ostavio bol I suze I prazninu vecnu… Jos citam tvoje poruke, I kat-kad me ponesu reci u vreme kada si mi ih pisao I lice se za tren razvuce u osmeh, ali stvarnost surova ne popusta, gusi I otima I taj tracak nedovrsenog sna.
A  ja te I dalje trazim lutajući uzalidno ovim sneznim i vlaznim ulicama, osvetljenim i mracnim.
Ocekujem te u svakom prolazniku, osecam te u svakoj pahulji koja se istopi na mom licu.
Trazim te u nebu prekrivenom belim oblacima, i cini mi se da si u svakom prisutan, i svaki mi na tebe lici .
Trazim te svuda...i nalazim te  samo u svojim mislima u svom srcu... u svojim snovima!
U budjenju zore ocekujem tvoj dolazak, u sumraku umiruceg dana vidim tvoj lik...
A znam da nema nade da cu te naci, da su samo uspomene ostale!
Koliko puta sam izgovorila “zasto, zasto ti ljubavi moja…” I svaki put zacutala, znam da nema odgovora, Bog bira najbolje… Neka mi te andjeli cuvaju, duso moja…
...... . November 30, 2013
 






...a ti, ti mi neces mahnuti
kad me zagrle tisine
i kad mi dusa poleti
slomljnih krila u visine
zalud ce zvona zvoniti
uzalud im jeka
   jer ti se neces okrenuti
     ti mi neces reci vraticu se...


...... . November 30, 2013
 
U svemu si ti… Gde god se osvrnem, tebe prepoznajem.
U strahovima koji me okruzuju, cekanjima uzaludnim,                                      
u nadi koja se nikada nece ostvariti ,
u mislima koje zive samo u snu,            
A jos te ima, svuda vidim tvoje lice otisnuto u svemu!
Ni dan ne prodje a da ne pozelim dodir tvoj 
a samo uspomene su zivot moj,
bez tebe odavno nista vise nije isto… ni ja…
Jos  cujem ti smeh, moja ceznjo…
zauvek si ostao u meni onako cist I detinjast…
Ociju punih topline…
U dusi me steze, dok lik tvoj gubim u daljini… nestajes,    
Tragove stopa vetar pokriva,
gubim te…dok moj pogled zakovan u prazno ostaje,
dok nestajes zauvek.
Misao u meni trazi te, izvlaci sve one reci koje si mi govorio,
I zelju koju smo imali…I smeh, I cekanje…
I vristim ne umem da pobedim bol, trazim tvoje lice, nekog da me podseti,
A svako lutanje zavrsi se pogledom u nebo,gore visoko
Suzom ti ime ispisujem medju zvezdama, I bolujem te kao prvog dana
vreme koje prolazi i ne primecujem, jos u proslost koracam…
I  vetar nosi tvoje tragove negde daleko u nepovrat,
ali iz moje duse nece nikada.
U stihu mome večan  je car tebe!
I nebo ce tvoje ime zapamtiti,
ono sve sto mi znacis medju zvezdama ce ziveti,
I u mom srcu zauvek.
...... . November 17, 2013
 



..Kada sklopim oči
bez reči mi ostanu usne
neme,ledene...
I kada zvona daljinom zazvone
nosiće moj glas,
iz nekog vremena kada smo verovali...
Slepo verovali,
    da sreća čeka na nas...     
...... . November 11, 2013
 
Imali smo jedno drugo... 
rečima sam milovala dane u kojima sam te čekala…
negde zamišljena sa vremenom punim tišine  
o jednom nedosanjanom snu...
imaš najvredniji deo mene ....moje ćutanje....
Ostavio si mi jednu misao odlazeci zauvek ,
da se u njoj kupam kada ne budeš tu....
Ostavio si mi ruke svoga sna,
da ih oko vrata nosim kada te nema više...
Ostavio si mi jedan komad svog sjaja iz oka ....
da u tišini vidim te kao nekada....
Volela sam tu boju mesečevog sjaja,
koji se razlivala po licu noći.
Jos sledim tvoj trag, dah tvoje samoće koja me budi,
Hodam teškim korakom u pravcu samoće, trazeci te…
Ne marim što me tišina pritiska,
što mi je uzdah sve nemoćniji i teži.
I što mi tragove brise vreme proslosti,
ja jos ti se nadam, jos te ocekujem...
I hocu da ti pridjem bliže,
ali me pokriva samoća,
skriva ono malo nade u meni..
ostavljam za sobom tugu i bol,
ostajući u rukama okorele sudbine...
Vratim se Suncu koje je zaspalo u mojim suzama..
i pricam u vetar sve ono što tebi nisam stigla…
Jos si tu, jos zivis u meni…
Все воспоминания: 219
Страницы:: 9  « 2.6 3.6 4.6 5.6 6.6 7.6 8.6 »
Поделиться своими воспоминаниями
  • Sign in or Register

Ваш вебсайт активирован на условиях членства "Небеса" до: Апрель 5, 2014
To extend membership please click here