Moje cutanje gusice samo mene,
jer necu umeti da stavim tacku na nas...
Main Page
Gallery
Audio/Video
Candles
Condolences
Memories
Life Story
Edit Page
Grief Support
Family Tree
Memories
| ...... | . | October 24, 2014 |
Kad se dogodi ovakva tuga u životu, kad izgubis nekog koga volis...
Kad se otkine komad srca, niti znas, niti shvatiš šta se zapravo dogodilo.
To postaje svaki dan stvarnije i svaki dan zapravo donosi bolniju spoznaju.
Nikada se to više ne može popraviti, nikada preboleti, ni zaboraviti.
Učiš ceo život kako dalje, učis ponovo živeti, ucis... a znas da vreme ne mozes vratiti...
Kad se otkine komad srca, niti znas, niti shvatiš šta se zapravo dogodilo.
To postaje svaki dan stvarnije i svaki dan zapravo donosi bolniju spoznaju.
Nikada se to više ne može popraviti, nikada preboleti, ni zaboraviti.
Učiš ceo život kako dalje, učis ponovo živeti, ucis... a znas da vreme ne mozes vratiti...
| ...... | Tvoj rodjendan bez tebe... | October 16, 2014 |
Pišem ti pesmu,
tišu od noći i od samoće..
Preglasnu za početak,
u kojoj nas vreme zarobilo..
tišu od noći i od samoće..
Preglasnu za početak,
u kojoj nas vreme zarobilo..
Pišem ti najtiše reči,
tiše od bola i od ćutnje nemirne.
Reči o zaboravu,
i nekom trajanju bez smisla.
Gde pogled izlomljen luta,
a nada čeka poslednju nadu.Pišem ti jaukom srca,
bez srama..i stida,
što suza se okova na licu slabosti,
u tišini nečujne pesme.
U bolu stiha koji te vetrom doziva..
U nekoj istini zaspaloj,
sudbinom nedosanjanog sna.Pišem ti tihu pesmu,
tišu od jutra,
u kom je zakletva ostala,
samo reč na drhtavim usnama.Pišem ti pesmu,
tišu od zova,
umorne molitve o nekoj sreći
bez početka i kraja..
Umornog pogleda kroz daljine
tiše od bola i od ćutnje nemirne.
Reči o zaboravu,
i nekom trajanju bez smisla.
Gde pogled izlomljen luta,
a nada čeka poslednju nadu.Pišem ti jaukom srca,
bez srama..i stida,
što suza se okova na licu slabosti,
u tišini nečujne pesme.
U bolu stiha koji te vetrom doziva..
U nekoj istini zaspaloj,
sudbinom nedosanjanog sna.Pišem ti tihu pesmu,
tišu od jutra,
u kom je zakletva ostala,
samo reč na drhtavim usnama.Pišem ti pesmu,
tišu od zova,
umorne molitve o nekoj sreći
bez početka i kraja..
Umornog pogleda kroz daljine
| ...... | . | September 26, 2014 |
I svi moji buduci dani nosice u sebi bol i prazninu jer falis mi ti...Godine ce proci ali dani ce ostati, nasmejani s tobom i tuzni bez tebe,i gde god bio tebe vreme izbrisati nece!
| ...... | . | September 26, 2014 |
Bolom placam tu prazinu, noci su mi duge, teske, Samo dragi glas da cujem, bar jos jednom da poverujem,
ali znam vise nema te... Zar cu vecno da tugujem i u snove da verujem? Nase noci oplakujem... zauvek... Bar u snu zagrli me, da me samo zelja mine, Nezno, nezno poljubi me, Da utihne bolna rana, ima noci, ima dana, Ali nema vise nas... Nebom trazim stazu duge, jutra su mi zraci tuge, Samo zelim glas da cujem tvoj...Zar da bolim, da bolujem?Nase noci oplakujem.
Jos ne mogu da verujem u odlazak tvoj...
| ...... | . | September 25, 2014 |
Sada ležiš na dnu vode,
Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,
Kao dete koje spava.Nikad nije tvoje liceU snu bilo tako belo,Kao krilo mrtve pticeRekom plovi tvoje telo.Dok te ljulja val za valom
Sanjaš da si opet živ,Slatki bol u srcu malomTvoje nežne nade skriva.Na svom ležaju od muljaTvoje mrtvo srce sanja,Dok te ruka vode ljuljaTiho ploviš ispod granja.Kao ljiljan ti si paoU taj hladni ponor vode,Cveće koje tu si braoS tobom plovi, s tobom ode.Dok iz tamnog groba svogaGledaš srne što te prate,Dok iz šume pesma pojePoput kiše pada na te...Ispod vode, iz svog mraka,Pre sna i pre zime,Ti ćeš čuti glas ženeKoja zove tvoje ime.Sada ležiš na dnu vode,Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,Kao dete koje spava...
Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,
Kao dete koje spava.Nikad nije tvoje liceU snu bilo tako belo,Kao krilo mrtve pticeRekom plovi tvoje telo.Dok te ljulja val za valom Sanjaš da si opet živ,Slatki bol u srcu malomTvoje nežne nade skriva.Na svom ležaju od muljaTvoje mrtvo srce sanja,Dok te ruka vode ljuljaTiho ploviš ispod granja.Kao ljiljan ti si paoU taj hladni ponor vode,Cveće koje tu si braoS tobom plovi, s tobom ode.Dok iz tamnog groba svogaGledaš srne što te prate,Dok iz šume pesma pojePoput kiše pada na te...Ispod vode, iz svog mraka,Pre sna i pre zime,Ti ćeš čuti glas ženeKoja zove tvoje ime.Sada ležiš na dnu vode,Iznad tebe šaš i trava,Kao leptir koji ode,Kao dete koje spava...
| ...... | . | September 7, 2014 |
S bolom borim se, nedostaješ mi sad,kako je bez tebe prazan svaki dan.Kad kazaljke se sklope,
pomislim na tebe i u nebo ovo pogledam,tražim samo jednu zvezdu sjajniju od drugih
da joj ime tvoje dam.Znaš da uvek jednu sveću zapalim za tebe,
da te čuva dobri Bog,ništa više nije isto otkad tebe nema,
da li čuješ vrisak moj?!
U dnu srca cuvam te... ZAUVEK!!!
| ...... | . | September 5, 2014 |
Ćutim... Kao noć tiha. Stežem i grčim glas. A uzdah odzvanja, tišinu razbija na komade...
Misli umiru negde na pola puta... Večnost mi treba do jednog dodira nade...
| ...... | . | August 26, 2014 |
Budim te zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim te zbog reci
koje peku grlo, volim te usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim te zbog dalekih stvari.jpg)
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim te zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim te zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim te zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim te, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu
Uzalud, uzalud, uzaluduzalud te budim
jer ces se probuditi
drukciji i nov,
uzalud te budim
jer tvoja usta
nece moci da mi kazu
uzalud te budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud te budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim te zbog reci
koje peku grlo, volim te usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim te zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim te zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim te zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim te zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim te, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu
Uzalud, uzalud, uzaluduzalud te budim
jer ces se probuditi
drukciji i nov,
uzalud te budim
jer tvoja usta
nece moci da mi kazu
uzalud te budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud te budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen
| ...... | . | August 8, 2014 |
Ima te u mojim ocima.
I kada bi se neko, samo malo vise zagledao pronasao bi te
u mom pogledu...
Poput moje senke si... cak i onda kada si daleko.
Uvek si tu... u mom srcu...
Pricam ti, mada znam da te nema.
Zelim da ti kazem... da si ti jutro koje svice...
dan koji traje... da cesto gledam u nebo, trazim te...
Zelim da ti kazem, da si ti moje sve ZAUVEK!!!
| ...... | . | July 5, 2014 |
Svejedno mi
Na koji dodjes dan
Ja slavit cu ko luda
To bit ce nase ljubavi rodjendan
Svejedno mi
Dal nosis secer sol
Ponesi sve sto znas
Samo nemoj nosit bol
Ja borim se
Protiv same sebe znam
Trebam zrno neznosti
Nekog ko me voli
Ovakvu kakva sam
I nisam jaka
Moja slabost to si ti
Ako zivim bez tebe
Ja ne zelim ziveti
Usne ledene na srcu mi snezi
Poljubaca sto a svaki tebi bezi
Dodji sad kad svi idu nekom svome
Dodji nedaj da samoce jos jednom mene slome
Kad nisi tu
Ja u trenu ostarim
I po ko zna koji put
zivot svoj ja samom Bogu zamerim
Jer nisam jaka
Moja slabost to si ti
Ako zivim bez tebe
Ja ne zelim ziveti
Usne ledene na srcu mi snezi
Poljubaca sto a svaki tebi bezi
Dodji sad kad svi idu nekom svome
Dodji ne daj da samoce jos jednom mene slome
Kako cu ja
Kako ces ti
I kako cemo jedno mi bez drugog ziveti
Na koji dodjes dan
Ja slavit cu ko luda
To bit ce nase ljubavi rodjendan
Svejedno mi
Dal nosis secer sol
Ponesi sve sto znas
Samo nemoj nosit bol
Ja borim se
Protiv same sebe znam
Trebam zrno neznosti
Nekog ko me voli
Ovakvu kakva sam
I nisam jaka
Moja slabost to si ti
Ako zivim bez tebe
Ja ne zelim ziveti
Usne ledene na srcu mi snezi
Poljubaca sto a svaki tebi bezi
Dodji sad kad svi idu nekom svome
Dodji nedaj da samoce jos jednom mene slome
Kad nisi tu
Ja u trenu ostarim
I po ko zna koji put
zivot svoj ja samom Bogu zamerim
Jer nisam jaka
Moja slabost to si ti
Ako zivim bez tebe
Ja ne zelim ziveti
Usne ledene na srcu mi snezi
Poljubaca sto a svaki tebi bezi
Dodji sad kad svi idu nekom svome
Dodji ne daj da samoce jos jednom mene slome
Kako cu ja
Kako ces ti
I kako cemo jedno mi bez drugog ziveti
| ...... | . | May 24, 2014 |
Gde god podjem tebi idem, na tu stranu sve me vuce....
svi zive za svoje sutra, a ja za nase juce!!!
.jpg)
Poznajem ti korake opet nekud odlazejos jedno jutro pocinje,bez tebe...Al' mene ponovo hvata stari strahvidim crne ptice, iznad sebeHocu da sam jaka i kada te gubimali vrisak tuge se otima...odlazim... i necu da se budimSpusticu zavese neka mrak miotvori oci, i nek' me gasiBol smo ti i ja, jer bol je sudbina...nasaTa gluva nedelja i nigde nikogada pokrene makar i pogresioMolitva na usnama, oci koje govorene znam gde cu dalje, sve se srusilo...Nigde te nema, a ima te svuda...dises samom...
| ...... | . | May 23, 2014 |
Znam da vidis...... da znas ........ koliko te volim.....
.... koliko mi nedostajes ....
| ...... | . | May 21, 2014 |
Nedostaješ, srce ne miruje. Noć je pretereno samoživa da bih čula tvoje uzdahe. Nedostaješ, u ovim trenutcima se retko smejem. Stalno plačem, i ne uspevam biti jaka, bol...samo bol osećam... Više i ne mogu da krijem, više se ne sakrivam. Neodstaješ, tvoj pogled vredi više od miliona osmeha. Tvoj dodir, više od celog ovog života. Ponekad danima, često, zatvorim se u svoja četiri zida i čitam po ko zna koji put sve one reči koje si mi pisao, u svakoj prepoznajem tvoju toplinu i osmeh, ali muk, taj bol tišine ubija nadu da... nema te... Neodstaješ, evo me stojim pred tvojom slikom, Ime ti šapućem, čuješ li... I dalje plačem, nisam prestala... ne umem bez tebe da se naviknem... trebaš mi... Čvrstim stiskom ruke, jakim udahnućem pokušavam sebi olakšati. Ali, i dalje plačem, A ti, i dalje nedostaješ, i nedostaješ zauvek!!!
| ...... | . | May 12, 2014 |
Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle.
Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega.
Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja…
Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno,
što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi.
Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti
taj neko koji nedostaje...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo
njegova smrt već i život koji je mogao
još da traje a ugasio se.
Bole pobede podjednako kao porazi,
uspesi podjednako kao neuspesi i sve se,
odjednom, na trenutak, poravna,
postaje besmisleno, prazno.
Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika
koju je slušao, ljudi koje je poznavao,
snovi koje je sanjao,
odlaze njegove dileme, njegove tajne,
njegovi strahovi.
I sve boli...
Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud?
Da li smo pogrešili? Ili, da li je moglo drugačije?
A dobro znamo da nije…
Boli kada se setimo da ga nema.
Boli svako sećanje na njega. Bole fotografije.
Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo.
Bole njegovi prijatelji. Bole svačije prijatelji kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta…
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti.
Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta,voli...
Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije.
Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet...
Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći.
Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru.
Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši.
Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom.
Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sećanje.
I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle.
A posle, nažalost, ne ide ništa.
I upravo to ništa najviše boli…
Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Boli nemogućnost da još nešto uradimo za njega.
Bole reči koje nismo rekli, a mogli smo. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja…
Boli to što znamo da nikada više nećemo biti zajedno,
što nećemo da ga vidimo i što neće da nam se javi.
Boli to što će svuda da nam fali i što će uvek biti
taj neko koji nedostaje...
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo
njegova smrt već i život koji je mogao
još da traje a ugasio se.
Bole pobede podjednako kao porazi,
uspesi podjednako kao neuspesi i sve se,
odjednom, na trenutak, poravna,
postaje besmisleno, prazno.
Kada nam odlazi neko drag, odlazi i muzika
koju je slušao, ljudi koje je poznavao,
snovi koje je sanjao,
odlaze njegove dileme, njegove tajne,
njegovi strahovi.
I sve boli...
Boli kada postavimo pitanje da li je sve bilo uzalud?
Da li smo pogrešili? Ili, da li je moglo drugačije?
A dobro znamo da nije…
Boli kada se setimo da ga nema.
Boli svako sećanje na njega. Bole fotografije.
Bole mesta kojima smo prolazili. Bole reči koje smo rekli. Bole reči koje nismo rekli, a morali smo.
Bole njegovi prijatelji. Bole svačije prijatelji kada razmišljamo o njemu. Boli sve što podseća na njega, svaki delić ovog sveta…
Kada nam odlazi neko drag, ne boli samo bol, boli sve drugo. Boli što zauvek nestaje i što ga više nigde neće biti.
Boli saznanje da nikada više neće moći da se raduje, da se smeje, mašta,voli...
Boli sve ono što je mogao da uradi, a nije. Boli sve ono što je tek trebao da prođe, a nije.
Boli proleće, boli sunce, boli more, boli nebo, boli kiša. Boli sve ono što živi bez njega, boli čitav svet...
Kada nam odlazi neko drag, sve odjednom stane, zaustavi se na trenutak i podseti na prolaznost, na godine koje su prošle i koje će proći.
Pravimo iskorak iz sadašnjosti i postajemo deo beskrajne vanvremenske nedokučive staze koja vodi samo u jednom smeru.
Kada nam odlazi neko drag, odlazimo i mi zajedno sa njim. Jedan deo nas, možda najlepši.
Odlazi ono nešto što smo imali sa tom osobom i ni sa jednom drugom.
Odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sećanje.
I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle.
A posle, nažalost, ne ide ništa.
I upravo to ništa najviše boli…
| ...... | . | January 30, 2014 |
San..U nekoj tišini opevan.Sačuvan kao glas koji se ponoviu izgubljenom sećanju,jednog života koji gubi... Daleki, nedosanjani...Prekinut kao nit ,sačuvan kao uspomena
da se samo spominje uzdahom..
Bez reči...A tako prepoznatljiv...
San..U noćima nestvarnim
začet kao pupoljak.
Osuđen da ne procveta
i ne zamiriše...
U pokidanom sećanju zgažen..
Jedne stvarnosti bez istine...
Dalek....I da se spominje
Na putu uzaludnih nadanja...
| ...... | . | January 30, 2014 |
Nisam umela govoriti na način kao ostali..Posle tebe nisu važne reči,ni težina tuge u meni ako se govori.Ako se vrišti na sav glas ona istina koja boli.Posle tebe nije važno jutro,niti je važan dan šta će doneti..Sve može biti drugačije posle tebeali duša... Ista je... plače...
| ...... | . | January 29, 2014 |
Gde si..? 
Kada noć zaluta,kada po prostorima tugeprosipa sve kapljicene sadrživih suza...Gde si..?
Kada tišina savlada
san koji među
prstima curi..
Kada dušu pobedi
samoća..
Gde si..?
U ono doba,
kada istina odmiče
samo na korak
od nas...
Kada noć zaluta,kada po prostorima tugeprosipa sve kapljicene sadrživih suza...Gde si..?Kada tišina savlada
san koji među
prstima curi..
Kada dušu pobedi
samoća..
Gde si..?
U ono doba,
kada istina odmiče
samo na korak
od nas...
| ...... | . | January 29, 2014 |
.jpg)
Sačuvala sam sve tvoje reči,duboko u sebi urezala zauvek A ćutala sam...Nisam pokušala da izgovorim ništa...Iako sam silno želela da sprečim odlazak tvoj.. ćutala sam..
Sačuvala sam u srcu taj tren nemoći.
Duboko u duši sačuvala urlik
i jauk na sve rane koje si otvorio.
A ćutala sam..
Iako sam silno želela vrisnuti
tvoje ime što boli...
Možda bi sprečila odlazak tvoj.
A ćutala sam...
Sačuvala sam te kao uspomenu
duboko u srcu skrila od svih..A ćutala sam.
Iako povređena i slomljena,
još živiš u meni....
| ...... | . | December 27, 2013 |
16.10.1963 - 27.12.2012
godinu dana tuge...
pocivaj u miru, zvezdo moja...
| ...... | . | December 23, 2013 |
Trazim te ocima zeljnim..Grlim tvoju otsutnost rukama umornim...Cekam te tisinom da se pojavis...
A znam da neces doci....
Jos uvek me bolis istom jacinom
jos uvek sam tako sama...
A znam da neces doci....
Jos uvek me bolis istom jacinom
jos uvek sam tako sama...
| ...... | . | December 20, 2013 |
Mojih nadanja uzdah dok letim prostranstvima sna tebe dozivam... kao zov u noci molim, recima ocajnika neka bude kao nekada.
U oku mi bol najtuznijeg pesnika dok ti ime dozivam.
Provucem prse kroz tragove secanja
i reci, cujem tcoje obecanje "doci cu brzo, cekaj me..."
Cekam te duso i dalje ti se nadam.
I sanjam te kako lagano koracas do kraja puta,
tamo negde gde vec odavno
noc pre zore stize.
E tamo cu cekati zauvek cekati tebe.
| ...... | . | December 13, 2013 |
Ostale su noci sto i dalje cute, i reci ostaju na utrnulim usana,
i svaki uzdah, ostaje skriven iza mog umornog pogleda...Imala sam ti mnogo toga reci...a sada cutim ko da me cuje...
I to sto sam ti rekla, manje je vredno
od ove tisine kojom ti govorim, od ovih drhtaja koji me gutaju...
i studeni koja mi ledi kosti, i vraca onaj tuzni dan,
i bolno secanje na taj 27 decembar,
i onaj predosecaj jos me plasi, i jos se pitam zasto...zasto ti duso?!
Imala sam ti mnogo toga reci...a kome sada da kazem kada nema te,
da dođes, na tren da se pojavis, da cujem skripu vrata na mojoj samoci...
da cujem tvoje korake, kako se setaju po mojim mislima....
Osluskujem nocima...cekam... nadam se...
ali sve sto je ostalo, bolom se zove...
i svaki uzdah, ostaje skriven iza mog umornog pogleda...Imala sam ti mnogo toga reci...a sada cutim ko da me cuje...
I to sto sam ti rekla, manje je vredno
od ove tisine kojom ti govorim, od ovih drhtaja koji me gutaju...
i studeni koja mi ledi kosti, i vraca onaj tuzni dan,
i bolno secanje na taj 27 decembar,
i onaj predosecaj jos me plasi, i jos se pitam zasto...zasto ti duso?!
Imala sam ti mnogo toga reci...a kome sada da kazem kada nema te,
da dođes, na tren da se pojavis, da cujem skripu vrata na mojoj samoci...
da cujem tvoje korake, kako se setaju po mojim mislima....
Osluskujem nocima...cekam... nadam se...
ali sve sto je ostalo, bolom se zove...
| ...... | . | December 8, 2013 |
.jpg)
Pojavis se na kratko I nestanes, zasto zore neutesne nokte grizu
kad te ne uspem zadrzati barem dok oci otvorim.
Tvoj lik u mom snu zivi, onako nasmejan dodjes mi, I opet nestanes, pa pogled moj jos danima ostane zagledan u daljine trazeci te sledeci trag,koji se gubi…
Zarobljena u vlastitim zeljama
I dalje te cekam I nadam se…ceznjom ti ime dozivam. Znas da bih ti darovala sve ove dane,i vreme koje smo jedno drugom obecavali,svu ovu ljubav koju sam godinama cuvala za tebe
I sve one najduze noci i najdublje zelje,
među prstima bih ti cuvala snove…
jos ti blizinu pod kozom osecam…
A zivot moj ostao je treptaj osluskivanja, u izgubljenom ocekivanju tebe…
I otme se uzdah nemoci kao suza na obrazu.
I opet se pojavis pa nestanes?
Ostani bar tren, zagrli me da tuga utihne…
zamolila sam nocas zvezde da ti osvetle put,samo dođi načni mi srce osmehom,I onda idi putuj zvezdo moja, Znam da ne mozes ponovo dole,znam da se ne mozes vratiti… Ali kako objasniti to mom srcu ranjenom, da shvati, da prihvati…
Kada te svaku noc kraj prozora uzaludno ceka…
Share your Memories
Your website is activated in Heaven Membership until: April 5, 2014